"Тренирајте озбиљно !" 

Слика 1: Заступљеност појединих видова кретања у зависности од позиције играча

Лагано трчање = мање од 80 % од Vo2 max, или брзина од 10.5 km/h и мање.
Интензивно трчање = око 80% од Vo2 max, или брзином између 10.5 и 17.5 km/h.
Спринт = више од 85% од Vo2 max, или брзином између 17.5 и 27 km/h.

Људско тело зависи од три енергетска извора који се користе у зависности од врсте мишићне активности, интензитета, трајања и карактера рада. Оно што фудбал чини интересантним за кондиционе тренере је чињеница да се у фудбалу комбинују сва три енергетска извора. За време игре, ова три енергетска извора зависе један од другог. С обзиром да су њихове карактеристике различите (разликују се по енергетском капацитету-укупној количини енергије коју садрже и енергетској моћи-количини енергије која се ослобађа у јединици времена; прим. прев.), они морају бити појединачно тренирани, да би се брже развили и да би што брже обезбедили што више енергије. У току вежбања сва три извора блиско зависе један од другог док варира само проценат њиховог учешћа.

Иако селекција игра пресудну улогу у врхунском спринту и маратону, за постизање врхунских резултата, енергетски системи морају интензивно тренирани коришћењем специфичних вежби. На пример, енергија потребна да се одржи просечна брзина спринта од 22мпх на 200 или мање метара и просечна брзина од 12.1 мпх за маратон, обезбеђују се из два потпуно различита енергетска система (преовлађујући енергетски системи потребни за трчања при различитим брзинама приказани су на слици 3.) Примарни енергетски извор за спринтерске  дисциплине до 400м је PCr (CP - фосфагенски). Од 400м до 1500м, примарни енергетски извор је анаеробна гликолиза. За дисциплине преко 1500м, спортисти користе аеробни метаболизам. Просечна дужина коју играчи претрече у току фудбалске утакмице износи 11 до 13 километара.

Слика 3: Примарни енергетски извори/брзина трчања

© 1996-2000 Nicholas Institute for Sports Medicine and Athletic Trauma.

Иако је бесконачан спринт немогућ, способност да се изгради аеробна издржљивост повећава проценат максималне брзине коју је могуће понављати. Добра аеробна издржљивост је кључ за спринт у смислу квантитета (колико спринтева у току утакмице) и квалитета (спринт без успоравања).

Радна способност је условљена нивоом замора играча, који је директно условљен личним нивоом припремљености. Највећа предност добре кондиционе припремљености је могућност одржавања истог или вишег интензитета у дужем временском периоду без падова у перформансама. Оно што је примарно је рад на побољшању Vо2 max из разлога побољшања аеробне базе а самим тим (пошто је изражен као проценат Vо2 max) и радне способности.

Слика 4: Смањење брзине трчања са повећањем дужине

 © 1996-2000 Nicholas Institute for Sports Medicine and Athletic Trauma.

Игра се мења!

Број утакмица одиграних током сезоне се повећава из комерцијалних разлога (ТВ гледаност, продаја улазница итд). У исто време ФИФА, такође из комерцијалних разлога, уводи нова правила у настојању да учини игру интензивнијом и бржом. Један од примера је и употреба повратне лопте за голмана у касним 80-тим. У претходном периоду, било који тим је могао неограничено враћати лопту до голмана који би је ухватио и поново додао неком од играча...и тако у круг. Најпознатији пример (тј. најсрамотнији) је пример Интера из Милана у купу УЕФА, који је да би заштитио своје вођство од 1-0 користио ово додавање скоро 20 минута.

Време активног играња у току утакмице (време када је лопта у игри) се непрестано повећава а самим тим и укупна количина рада (трчања) која се захтева од играча (види слику 5.)

Слика 5: Промена дужине трајања активне игре у 90-тим годинама

Још једна интересантна чињеница је да се голови постижу после дужег одигравања или фазе поседовања лопте. Из тог разлога организам играча мора бити спреман да одржи продужен и интензиван напор који се понавља (слика 6.).

Слика 6: Однос трајања игре и постигнутих голова

Тактика се мења такође. На пример, све више тимова игра у формацији 3-5-2 или 5-3-2. Овакве формације захтевају универзалне играче који могу трчати по бочним странама у склопу њихових офанзивних и дефанзивних задатака.

Количина трчања у савременом фудбалу се повећава као и учешће свих енергетских извора. Ипак, специфичност фудбалске игре остаје примарно аеробна (по количини). Лимитирајући фактор је анаеробни део, тј. онај део који даје ефикасност и квалитет игре.

...На крају, као закључак, морате бити изузетно физички припремљени ако желите успех у модерном фудбалу... 

Мислите ли да знате довољно ?

превео: мр Владислав Илић

Copyright © 2002 http://www.soccerconditioning.net/, unless otherwise noted. All rights reserved.